Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Komercijalnite banki i nivnite funkcii (Makedonski)". Rad ima 36 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Fakultet za op{testveni nauki

Skopje

po predmetot

Tema:

Komercijalni banki i nivnite funkcii so poseben osvrt na

INVESTBANKA A.D. SKOPJE

Skopje, 2005god.

Voved

Obra}awe na prviot generalen direktor

Delovni aktivnosti

Sredstva, plasmani i kapital

Likvidnost na bankata

Platen promet vo stranstvo

Platen promet vo zemjata

Kadrovska struktura

Revolving krediten fond

Finansiski pokazateli na Investbanka A.D

Investbanka A.D. Skopje i RKF

Investbanka A.D. Skopje

Op{ti informacii

Korespodentski banki

Finansiski izve{tai na Investbanka A.D.

Revizorski izve{taj

Bilans na uspeh

Bilans na sostojba

Izve{aj za pari~ni tekovi

Promeni vo kapitalot

Zaklu~ok

Koristena literatura

Na po~etokot da dademe definicija za toa {to pretstavuva bankata. Spored ~len 2 od Zakonot za banki :

Banka e pravno lice ~ija osnovna dejnost e pribirawe na depoziti i nivno celosno ili delumno plasirawe vo krediti i drugi investicii za nejzina smetka.

Bankite pretstavuvaat va`ni institucii na finansiskiot i po{irokiot ekonomski sistem na zemjata. Na razli~ni op{testveno-ekonomski sistemi im odgovaraat specifi~ni koncepti na bankite, koi treba da obezbedat optimalni re{enija, metodi i mehanizmi na finansirawe na razvojot na soodvetnite ekonomski i stopanski sistemi. Bankite spa|aat vo grupata na dosta kompleksni i adaptibilni institucii. Tie vr{at dosta heterogeni raboti, po~nuvaj}i od kreirawata i vnesuvawata na novi pari~ni sredstva vo ekonomskiot sistem, preku intermedijalnite funkcii na mobilizirawe i koncetrirawe na slobodni op{testveni fondovi, pa se do izvr{uvawe na razli~ni intelektualni, informativni i sovetodavni raboti za svoite ~lenovi i komitenti.

Denes bankite raspolagaat so ogromni kvantitativni finansiski sredstva na op{testvoto, u~estvuvaat vo kreiraweto na pari~nata masa i po definicija se podlo`ni na relativno pogolem stepen na rizi~no rabotewe. Isto taka bankite se definiraat kako institucii koi imaat priroden monopol i poradi toa op{testvoto mora da izgraduva regulativni mehanizmi za adekvatno kanalizirawe i programirawe na nivnoto rabotewe.

Bankarskiot sistem pretstavuva del od finansiskiot sistem, a bankite se najva`ni institucii na toj sistem. Osnovna uloga na finansiskiot sektor e relativno oskudnite finansiski resursi na op{testvoto kako {to se akumuliranite fondovi da se alociraat vo alternativni konkurentni nameni, koi }e rezultiraat vo maksimalizacija na op{testveniot proizvod i blagosostojba. Finansiskiot sektor se definira ~esto kako specifi~en vid na industrija koj proizveduva i nudi cel spektar na uslugi na stopanstvoto, nestopanstvoto, naselenieto i dr`avata.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]